RAZVOJ GOVORA KOD DETETA PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Razvoj govora predškolsko

Da li otići kod logopeda?

Razvoj govora kod deteta između 6. i 7. godine često predstavlja prelazni period ka školskom uzrastu. Tokom ovog perioda, deca postaju sve sigurnija u svoje govorne sposobnosti i počinju da koriste jezik ne samo za komunikaciju, već i za razmišljanje, rešavanje problema i učenje. Ova godina je ključna za jezičke, kognitivne i socijalne veštine jer se pripremaju za formalno obrazovanje

Šta dete predškolskog uzrasta treba da zna?

1. Fonološki razvoj (razvoj zvukova jezika)

  • Ispravnost izgovora: Deca u ovom uzrastu obično pravilno izgovaraju većinu glasova svog jezika. Retke greške u izgovoru su i dalje moguće, ali su mnogo ređe. Ako postoje specifični problemi s određenim glasovima, poput „r“, preporučljivo je konsultovati logopeda.
  • Svest o glasovima: Deca postaju svesnija glasovne strukture reči, što je osnova za kasnije veštine kao što su čitanje i pisanje. Mogu rado učestvovati u igrama s rimama, prepoznavati zvukove na početku i kraju reči, te identifikovati slova u rečima.

2. Razvoj rečnika i semantike (razumevanje značenja reči)

  • Obogaćen rečnik: U ovom uzrastu, dečji rečnik rapidno raste – od osnovnih reči za predmete, akcije i osećanja do složenijih reči vezanih za apstraktne pojmove, kao što su vreme, prostorni odnosi, i sekvence događaja.
  • Razumevanje više značenja: Počinju razumeti da neke reči imaju višestruko značenje (npr. „list“ može biti deo biljke ili papir), kao i razliku između doslovnog i figurativnog govora. Ovo im omogućava razumevanje osnovnih šala i igara rečima.

3. Razvoj gramatičkih struktura i sintakse

  • Upotreba složenih rečenica: Deca počinju da koriste složenije gramatičke konstrukcije, kao što su rečenice sa zarezom, složene rečenice s podređenim rečenicama (npr. „Ići ćemo u park ako ne pada kiša“).
  • Pravilna upotreba vremena: Usavršavaju upotrebu prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena, što im omogućava da bolje pričaju o iskustvima, planovima i sekvencama događaja.
  • Korekcija grešaka: Postaju svesniji gramatičkih grešaka i počinju ispravljati sebe u govoru, a ponekad i druge. Ovo je važan korak ka razvoju metajezičke svesti – svesnosti o jeziku kao strukturi.

4. Pragmatički razvoj (upotreba jezika u društvenom kontekstu)

  • Prilagođavanje govora sagovorniku: U ovom uzrastu, deca postaju sve bolja u prilagođavanju jezika situaciji i sagovorniku. Na primer, koriste formalniji jezik s odraslima, dok sa vršnjacima razgovaraju opuštenije.
  • Učešće u razgovoru: Mogu učestvovati u dužim razgovorima, pratiti tok razgovora, čekati red za govor i postavljati dodatna pitanja. Ovo je ključno za razvoj društvenih veština i emocionalne inteligencije.
  • Razumevanje i korišćenje humora: Sa 6-7 godina, deca postaju sve zainteresovanija za humor i igre rečima. Razumeju osnovne šale i igre rečima, što doprinosi njihovom socijalnom razvoju i sposobnosti povezivanja s drugima.

5. Kognitivni aspekti jezičkog razvoja

  • Razvoj metajezičke svesti: Deca u ovom uzrastu počinju da razvijaju sposobnost da razmišljaju o jeziku kao alatu. To znači da mogu razumeti koncept reči, slova, rečenica i počinju povezivati zvukove sa slovima.
  • Priprema za čitanje i pisanje: Razvijena fonološka svest i bogat rečnik pomažu deci da brže savladaju čitanje i pisanje. Razlikuju zvukove reči i lako prate jednostavne rečenice, što olakšava prepoznavanje reči na papiru.

6. Emocionalni i socijalni uticaj na govor

  • Samopouzdanje u komunikaciji: S obzirom na to da su ovladala mnogim jezičkim veštinama, deca postaju sigurnija u komunikaciji, bilo da pričaju sa odraslima ili vršnjacima. Veća samosvest i samopouzdanje mogu doprineti kreativnijem izražavanju i želji za isprobavanjem novih reči i izraza.
  • Razumevanje i izražavanje emocija: Govor im omogućava izražavanje osećanja na složeniji način. Postaju svesnija različitih emocija i uče kako da izraze i svoje, ali i da prepoznaju emocije kod drugih, što doprinosi njihovoj socijalnoj prilagodljivosti.

Kako podržati razvoj govora kod dece u ovom uzrastu?

  • Podsticanje razgovora: Postavljajte pitanja koja podstiču dete da razmišlja i razvija svoje odgovore, kao što su „Šta bi voleo da radiš sutra?“ ili „Kako se osećaš kada se to desi?“
  • Čitanje složenijih knjiga: Priče sa više likova, dijalozima i zapletima pružaju detetu mogućnost da proširi rečnik i shvati složenije rečenice.
  • Igre rečima i rimovanje: Igre kao što su traženje reči koje se rimuju, slagalice sa slovima i jednostavne pesme pomažu u vežbanju fonoloških veština.
  • Razgovor o svakodnevnim događajima: Razgovarajte o tome šta se desilo tokom dana, šta planirate za sutra, ili kako se dete oseća u vezi sa određenim stvarima. To pomaže detetu da koristi prošlo i buduće vreme i da bolje izrazi svoje misli i osećanja.

Zaključak

Razvoj govora kod deteta od 6 do 7 godina je dinamičan i značajan korak ka školskom uzrastu, gde je jezik ključan alat za učenje, komunikaciju i socijalizaciju. Sa napredovanjem u ovoj oblasti, dete postaje sposobno da se izražava na složeniji način i prilagođava govor različitim situacijama, što doprinosi njegovoj ukupnoj zrelosti i uspehu u školi.

Motorički razvoj deteta od predškolskog uzrasta

Motorički razvoj deteta u šestoj godini života obuhvata dalje usavršavanje kako krupnih (velikih) motoričkih veština, koje uključuju upotrebu velikih mišića tela, tako i finih (sitnih) motoričkih veština, koje se odnose na precizne pokrete prstiju i ruku. Ovo je period kada deca obično pokazuju sve veću koordinaciju, brzinu i snagu, što im omogućava veće samopouzdanje i nezavisnost u svakodnevnim aktivnostima.

Evo pregleda glavnih aspekata motoričkog razvoja deteta u šestoj godini:

1. Razvoj krupne motorike

  • Ravnoteža i koordinacija: Šestogodišnjaci imaju bolju kontrolu nad ravnotežom, što im omogućava aktivnosti kao što su hodanje po tankoj liniji, stajanje na jednoj nozi ili hodanje unazad. Ova poboljšana ravnoteža omogućava i bolje rezultate u fizičkim aktivnostima kao što su gimnastika ili ples.
  • Trčanje, skakanje i preskakanje: Deca u ovom uzrastu vole da trče brzo i imaju dobru kontrolu nad tempom i smerom kretanja. Skakanje na jednoj nozi, preskakanje prepreka i upotreba konopca za preskakanje su aktivnosti koje savladavaju.
  • Penjanje i visinska aktivnost: Šestogodišnjaci su sposobni da se penju po različitim površinama (kao što su penjalice i tobogani na igralištu), jer su razvili potrebnu snagu i koordinaciju. Ovo je važno za jačanje mišića, posebno u nogama i rukama.
  • Vožnja bicikla: Mnoge šestogodišnjake zanima vožnja bicikla bez pomoćnih točkova, jer su razvili osećaj za ravnotežu i koordinaciju potrebnu za vožnju. Ovo može zahtevati dodatno vežbanje, ali deca obično uspešno savladaju ovu veštinu uz podršku.

2. Razvoj fine motorike

  • Crtanje i pisanje: Deca u šestoj godini imaju bolju kontrolu nad pokretima ruke i prstiju, što im omogućava da preciznije drže olovku i crtaju složenije oblike, kao što su kuće, životinje ili ljudi s detaljima. Počinju i da pišu slova i brojeve pravilnije, i vežbaju pisanje svojih imena.
  • Sečenje i lepljenje: Sposobnost upravljanja makazama se usavršava; mogu da seku po liniji i prate jednostavne oblike. Takođe, usavršavaju upotrebu lepka i mogu da prave jednostavne radove koristeći različite materijale.
  • Složene slagalice i konstrukcije: Šestogodišnjaci pokazuju interes za slaganje složenijih slagalica i konstruktivnih igara (kao što su Lego kocke), jer im je razvijena sposobnost za vizuelnu percepciju i koordinaciju oka i ruke.
  • Oblačenje i samostalnost: U ovom uzrastu deca mogu samostalno da zakopčaju dugmad, koriste rajsferšlus, vezuju pertle i oblače se bez pomoći. Ove veštine im pružaju osećaj nezavisnosti i samopouzdanja.

3. Razvoj ritmičke i koordinirane motorike

  • Ples i ritmičke aktivnosti: Deca u šestoj godini uživaju u plesnim pokretima i igricama koje uključuju ritam, jer su razvila osećaj za sinhronizaciju pokreta s muzikom.
  • Koordinacija obe strane tela: U ovom periodu se razvija i bilateralna koordinacija, tj. sposobnost korišćenja obe strane tela istovremeno. To znači da su deca sposobna da jednom rukom drže papir dok drugom pišu, ili da istovremeno koriste obe noge za skakanje i preskakanje prepreka.

4. Razvoj fizičke snage i izdržljivosti

  • Jačanje mišića: Fizičke aktivnosti kao što su penjanje, skakanje, trčanje i igre s loptom pomažu deci da ojačaju mišiće. U šestoj godini deca su sve snažnija i u stanju su da izdrže fizičke aktivnosti duže vreme bez brzog umaranja.
  • Igre sa loptom: Šestogodišnjaci postaju bolji u bacanju, hvatanju i šutiranju lopte. Ove aktivnosti razvijaju koordinaciju ruku i očiju, kao i preciznost i jačinu pokreta.

5. Razvoj vizuomotorne koordinacije

  • Preciznost pokreta: Vizuomotorna koordinacija, odnosno usklađivanje vida i pokreta, dodatno se usavršava. Ova veština im omogućava da uspešno vode olovku po papiru, crtaju u okviru linija, prate instrukcije za slagalice i preciznije koriste različite alatke.
  • Vežbe za preciznost: Deca mogu da učestvuju u aktivnostima koje zahtevaju pažnju i preciznost, kao što su igranje igara s manjim delovima, poput društvenih igara, ili vežbanje s instrumentima (kao što je tamburica ili flauta).

Kako podstaći motorički razvoj deteta u šestoj godini?

  • Fizičke aktivnosti i igre na otvorenom: Podsticanje igre napolju (na primer, vožnja bicikla, igre s loptom, trčanje) doprinosi razvoju krupne motorike.
  • Likovne i manuelne aktivnosti: Crtanje, bojenje, sečenje, pravljenje modela od gline ili plastelina podstiču finu motoriku.
  • Ritmičke igre i ples: Plesne aktivnosti i igre koje zahtevaju pokrete u ritmu jačaju koordinaciju i ravnotežu.
  • Igre koje uključuju preciznost: Slagalice, društvene igre sa sitnim delovima i konstruktivne igre pomažu u razvoju vizuomotorne koordinacije i strpljenja.

Šestogodišnjaci su u uzrastu kada sa lakoćom usvajaju nove motoričke veštine i rado učestvuju u raznim fizičkim aktivnostima. Podrška roditelja, učitelja i vaspitača u obliku stimulativnog okruženja omogućava deci da razviju sve aspekte motorike, što pozitivno utiče na njihov fizički, kognitivni i emocionalni razvoj.

 

Kada se treba obratiti logopedu?

Obraćanje logopedu za dete od 6 godina može biti preporučljivo ako postoje određeni pokazatelji koji ukazuju na poteškoće u govorno-jezičkom razvoju. U ovom uzrastu, većina dece bi trebalo da koristi jezik sa solidnim vokabularom, pravilnim izgovorom većine glasova i gramatički ispravnim rečenicama. Kada dete pokazuje značajne teškoće u tim oblastima, može biti korisno konsultovati logopeda radi procene i, ako je potrebno, terapije. Evo nekih situacija kada je preporučljivo obratiti se logopedu:

1. Teškoće u izgovoru određenih glasova

  • Ako dete u šestoj godini ima poteškoća s pravilnim izgovorom glasova poput „r“, „l“, „č“, „ž“, „š“, „s“, „z“ i drugih, koje deca obično ovladaju do ovog uzrasta.
  • Ako dete ima govorne obrasce poput zamene, izostavljanja ili iskrivljavanja glasova (npr. „kuća“ postaje „tuća“), što može otežavati razumevanje govora.

2. Otežano razumevanje i praćenje uputstava

  • Ako dete ima poteškoća da razume i prati jednostavne ili složene instrukcije koje odgovaraju njegovom uzrastu (na primer, „Uzmi knjigu i stavi je na sto“).
  • Ako deluje kao da dete ne razume osnovne pojmove vremena (sada, juče, sutra) i prostorne odnose (iznad, ispod, pored), koji su tipični za ovaj uzrast.

3. Problemi sa formiranjem rečenica i gramatičkom strukturom

  • Ako dete govori u vrlo kratkim, jednostavnim rečenicama i ima teškoća da koristi složene rečenice sa pravilnom upotrebom vremena, množine, zamenica, ili prideva.
  • Ako koristi neispravnu gramatiku (npr. „Ja ide kuću“ umesto „Idem kući“) i ne pokazuje napredak u ovom području uprkos stalnoj stimulaciji.

4. Ograničen rečnik i poteškoće s izražavanjem misli

  • Ako dete ima ograničen rečnik i često ima poteškoća u pronalaženju reči, koristi puno poštapalica („ono“, „ovaj“) ili se ne može lako izraziti.
  • Ako se dete lako zbuni kada pokušava da ispriča priču ili prenese neki događaj, što može ukazivati na slabije razvijenu narativnu veštinu.

5. Teškoće sa slušanjem i fonološkom svešću

  • Ako dete ne pokazuje interesovanje za rime, igre sa zvukovima i ako ima problema sa prepoznavanjem glasova u rečima (kao što je prvi glas u reči „pas“).
  • Ako se dete teško snalazi sa zadacima koji zahtevaju prepoznavanje i razlikovanje zvukova, što može biti važno za pripremu za čitanje i pisanje.

6. Ako se dete stidi ili izbegava komunikaciju s drugima

  • Ako dete pokazuje nelagodnost u komunikaciji sa vršnjacima ili odraslima zbog problema u govoru ili se povlači iz društva i izbegava verbalne interakcije.
  • Ovo može biti znak problema sa samopouzdanjem vezanih za govorno izražavanje, gde logoped može pomoći u izgradnji pozitivnog stava prema komunikaciji.

7. Govorne nepravilnosti i mucanje

  • Ako dete pokazuje znakove mucanja (ponavljanje slogova, produžavanje glasova ili blokade u govoru) i ako dete zbog toga pokazuje frustraciju ili nelagodnost.
  • Mucanje se često javlja u ovom uzrastu, ali logoped može pomoći detetu u prevazilaženju teškoća i obezbediti pravovremenu podršku za uspostavljanje tečnog govora.

Kada posetiti logopeda odmah?

Ako dete ima teškoća u više od jedne od navedenih oblasti ili su poteškoće izrazite i značajno utiču na svakodnevnu komunikaciju, preporučljivo je obratiti se logopedu što pre. Rano prepoznavanje problema i pravovremena intervencija su ključni za uspešno prevazilaženje govorno-jezičkih teškoća.

U slučaju bilo kakvih sumnji, razgovor s pedijatrom ili školskim psihologom može biti prvi korak, nakon čega oni mogu uputiti dete na logopeda radi dodatne procene.

Edukativni centar Logos, uspešno pomaže deci da prevaziđu sve poteškoće.

Scroll to Top