Za početak moramo da znamo kakav uticaj ekran zapravo ima na decu. Svi znamo za ono ’’nemoj toliko biti blizu ekrana’’ ili ’’ne gledaj toliko dugo u ekran’’ oštetićeš vid. Pored toga, mali i veliki ekrani imaju razne uticaje na Vaše mališane. Mališanima je potrebna njihova doza dosade i bitno je da ih naučite da se nose sa tim. Ukoliko su stalno ispred ekrana gledajući svoje omiljene crtaće, zaboravljaju da se oslone na sebe i svoju maštu.
Da li gledanje u ekran šteti ranom razvoju?
Onog trenutka kada detetu od 6 meseci ili pak godinu damo telefon da bi se umirilo, mi možda dobijamo par minuta mira, ali gubimo mnogo toga ukoliko to ponavljamo iznova i iznova.
Dete koje nema vremensku kontrolu nad gledanjem sadržaja na telefonu, tabletu, računaru dobija veliku količinu informacija koje ne može tom brzinom obraditi sa jedne strane, a sa druge strane luči se oksitocin (hormon hipofize) koji je odgovoran za zadovoljstvo. Pa tako usled prevelike količine oksitocina svaki sledeći put detetu je potrebno još stimulusa da bi osetilo efekat sličan zadovoljstvu.
Naučni aspekt uticaja gledanja deteta u ekran
Među mališanima, provođenje puno vremena buljeći u ekrane povezano je sa lošijim učinkom na razvojnim skrining testovima kasnije u detinjstvu, prema novoj studiji.
Studija, objavljena u časopisu JAMA Pediatrics, otkrila je direktnu vezu između vremena ispred ekrana u dobi od 2 i 3 godine i razvoja u 3 i 5 godina.
Razvoj uključuje rast u komunikaciji, motoričkim veštinama, rešavanju problema i ličnim socijalnim veštinama, na osnovu alata za skrining koji se zove Upitnik za uzrast i stadijume. Znaci takvog razvoja mogu se videti u ponašanju kao što je mogućnost da složite mali blok ili igračku na drugi.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje ograničenja upotrebe ekrana za decu predškolskog uzrasta od 2 do 5 godina na samo jedan sat dnevno visokokvalitetnog programa.
„Deca u našoj studiji su u proseku gledala ekrane dva do tri sata dnevno. To znači da većina dece u našem uzorku premašuje pedijatrijske smernice ne više od jednog sata visokokvalitetnog programa dnevno“, rekla je Šeri Madigan, docent i istraživačka katedra za determinante razvoja deteta na Univerzitetu u Kalgari , koji je bio prvi autor studije.
„Duže vreme gledanja pred ekranom sa 2 i 3 godine bilo je povezano sa kašnjenjem dece u ispunjavanju razvojnih prekretnica sa 3 i 5 godina, respektivno“, rekla je ona. „Ova studija pokazuje da, kada se koristi prekomerno, vreme ispred ekrana može imati posledice po razvoj dece. Roditelji mogu da razmišljaju o ekranima kao da daju brzu hranu svojoj deci: u malim dozama je u redu, ali u prevelikim količinama to ima posledice.”
Nova studija uključila je podatke o 2.441 majci i deci u Kanadi. Majke su regrutovane za studiju kada su bile trudne između 2008. i 2010. godine, a podaci su prikupljeni između 2011. i 2016. godine.
Za svako dete u studiji, majka je popunila upitnike koji se odnose na performanse deteta na razvojnim testovima u dobi od 24, 36 i 60 meseci. Majke su takođe prijavile opseg vremena koje su njihova deca provela koristeći uređaje sa ekranom tipičnim radnim danom i vikendom.
Istraživači su otkrili da je duže vreme ispred ekrana sa 24 meseca bilo povezano sa lošijim performansama na razvojnim skrining testovima u 36 meseci, a duže vreme pred ekranom u 36 meseci bilo je povezano sa nižim rezultatima na razvojnim skrining testovima sa 60 meseci.
Iako istraživači nisu numerički ispitali odnos između vremena pred ekranom i razvojnih ishoda, pronašli su „stabilnu povezanost“ između vremena pred ekranom i rezultata testova skrininga za razvoj deteta koja nije bila uzeta u obzir drugim faktorima, prema studiji.
Prosečna količina vremena pred ekranom za decu uzrasta od 24, 36 i 60 meseci u studiji bila je oko 2,4, 3,6 i 1,6 sati dnevno, respektivno, otkrili su istraživači.
„Prema našim saznanjima, ova studija je prva koja pruža dokaze o usmerenoj povezanosti između vremena ispred ekrana i lošeg učinka na testovima skrininga razvoja kod veoma male dece“, napisali su istraživači.
Studija je imala neka ograničenja, uključujući i to da su majke same prijavile neke podatke i da uređaji mogu brzo da se razvijaju tokom vremena, što bi moglo uticati na vreme pred ekranom.
Takođe, prve procene dece u studiji bile su sa 24 meseca, dok su procene koje počinju sa 12 ili 18 meseci mogle da daju više podataka.
Najvažnije, samo zato što je pronađena veza između prekomernog vremena ispred ekrana i lošijeg razvoja deteta ne znači da prekomerno vreme ispred ekrana uzrokuje lošiji razvoj.
“Naša studija identifikuje korelaciju između dve stvari, a to ne znači da jedna uzrokuje drugu”, rekao je Madigan.
Koje su posledice prekomernog gledanja u ekran?
- kašnjenje u razvoju govora,
- poremećaj pažnje,
- poremećaj ponašanja (npr. česti tantrumi koji traju duže vreme i nakon 5. godine),
- teže uspostavljanje socijalne interakcije,
- neodazivanje na ime,
- pormećaj senzorne integracije tj. senzorna disfunkcija (npr. dete koje gleda u ekran dok jede, ne oseća ukus i teksturu te hrane, jer je mozak zauzet nečim drugim),
- slabije razvijena motorika (i gruba i fina motorika),
- nezainteresovanost za okolinu.
Kako animirati decu bez ekrana?
Za bebe:
- Neka budu fizički aktivne nekoliko puta dnevno, uključujući 30 minuta „vremena provedenog na stomaku”
- Nema pasivnog sedenja pred ekranom
- 14-17 sati sna dnevno, uključujući i dremke, za novorođenčad – što se smanjuje na 12-16 sati za bebe uzrasta između četiri i 11 meseci
- Ne smeju da ostanu vezane (što će reći vezana u kolicima, sedištu ili njihalici) više od sat vremena odjednom
Za jednogodišnjake i dvogodišnjake:
- Najmanje tri sata fizičkih aktivnosti dnevno
- Nema pasivnog sedenja pred ekranima za jednogodišnjake i manje od sat vremena dnevno za dvogodišnjake
- 11-14 sati sna dnevno, uključujući i dremke
- Ne sme da bude vezano više od sat vremena odjednom ili sedi na duže vremenske periode
Za trogodišnjake i četvorogodišnjke:
- Najmanje tri sata fizičkih aktivnosti dnevno, uključujući najmanje jednu umerenog ili snažnog intenziteta
- Do sat vremena pasivnog sedenja pred ekranom – manje je bolje
- 10-13 sati sna dnevno, što može da podrazumeva dremku
- Ne sme da bude vezano više od sat vremena odjednom ili da sedi na duže vremenske periode
Saveti SZO zasnovani su na dostupnim dokazima, ali i dalje nema konačnog istraživanja o štetnosti i mogućoj koristi vremena provedenog pred ekranima.
Međutim, vrlo je malo verovatno da veoma mala deca imaju bilo kakve koristi od pasivnog sedenja pred ekranima rekla je jedna od autorki smernica doktorka Huana Vilumsen.
„Sedentarno vreme mora da se pretvori u kvalitetno vreme. Čitanje knjige sa vašim detetom, na primer, može mu pomoći da razvije jezičke veštine.”
„Dete koje dobije tablet da bi ćutalo dok sedi u kolicima ne dobija isto kvalitetno sedentarno vreme.”
„Deca moraju da dobiju priliku za aktivnu igru tokom čitavog dana, a mi bi trebalo da im smanjujemo vreme pasivnog sedenja pred ekranima”, rekla je ona.
Neki televizijski programi koji podstiču malu decu da se kreću dok gledaju mogu da budu prihvatljivi, dodala je ona, naročito ako je roditelj ili staratelj prisutan da objasni i učestvuje.
Kako graditi zdrave navike korištenja savremenih tehnologija od rođenja:
- izbegavajte upotrebu digitalnih medija kod djece mlađe od 2 godine,
- deci sa dve do pet godina ograničite vreme uz ekrane na sat vremena dnevno, uz pažljivo birane sadržaje i razgovor o sadržajima kojima su djeca izložena,
- čak i kada dete gleda neki sadržaj, potrudite se da sadržej bude isključivo na maternjem jeziku, prilagođen uzrastu deteta
- kod starije dece postupno povećavajte vreme koje provode uz ekrane, ali imajte na umu da ono ne bi trebalo prelaziti dva sata dnevno,
- ugasite elektronske uređaje kada ih ne koristite,
- postavite pravila o količini vremena uz ekrane, primerenim sadržajima i vremenu kada su oni dopušteni,
- osigurajte zajedničko vreme za porodicu bez ekrana (npr. tokom igre i zajedničkih obroka),
- izbegavajte korištenje vremena uz ekrane sat vremena pre spavanja,
- izbjegavajte izloženost dece sadržajima neprimernog uzrasta, kao što su agresivni, seksualni i zastrašujući sadržaji, ili jako dinamični sadržaji koje dete ne razume, a koji deluju preplavljujuće,
- ograničite izloženost dece marketinškim sadržajima i pomozite im razumeti njegovu prirodu,
- potstičita konstruktivnu upotrebu digitalnih medija kroz edukativne sadržaje i aktivnosti,
- budite prisutni uz decu dok koriste digitalne medije, kako biste imali uvid u njihove aktivnosti i mogli ih usmeravati,
- zajedno s decom koristite digitalne medije, kako biste upoznali njihove navike i interese, pratili njihove aktivnosti i sadržaje kojima su izloženi te im pomognite u razumevanju sadržaja i primenite znanja kojima su izloženi,
- izbjegavajte postavljanje televizije, konzola i drugih digitalnih uređaja u spavaću sobu deteta, kako biste lakše pratili i ograničavali njihovo korištenje,
- obratite pažnju na lične navike upotrebe elektroničkih uređaja i načine provođenja slobodnog vremena – budite dobar primjer deci,
- istražite različite načine na koji možete umiriti dete i potsticati razvoj njegovih strategija suočavanja i izbegavajte korištenje ekrana u tu svrhu,
- osigurajte dovoljno vremena u slobodnoj igri, druženju, sportu, igri na otvorenom, čitanju detetu i drugim razvojno poticajnim aktivnostima.